Dugi niz godina, nisam se trudio da zaštitim moju kućnu mrežu. Naravno, komšije imaju svoje mreže zaštićene lozinkom. Dakle, zašto bih želeo da imam posla sa komplikovanim WPA2 šifriranjem?
Onda je moj mrežni usmerivač prestao da radi. Kada sam ga zamenjivao, shvatio sam da je konačno došlo vreme da postavim šifrovanje veze, u slučaju da je „štedljivi“ komšija odlučio da besplatno koristi moj skupo plaćeni kablovski internet.
I znate šta? Nevolja. Umoran sam od unošenja duge lozinke svaki put kada na mreži dodajem novi uređaj (što radim često). Pored toga, moji bežični štampači stvaraju mi veliki problem sa novim podešavanjem WPA2 šifriranja.
Dakle, spreman sam da se vratim starim nezaštićenim načinima, ali tako što ću poslušati savet koji sam pronašao na Web lokaciji Digital Inspirition (find.pcworld.com/72217). Jednostavno ću nezaštićenoj mreži dati neko zastrašujuće ime.
Šta je poenta? Izborom neprivlačnog ili zastrašujućeg imena mreže (Service Set Identifier, SSID), možda mogu da obeshrabrim komšije koje nisu tehnički „potkovane“ (što, bez uvrede, većina nije) da kradu. Lokacija Digital Inspiration daje ovaj primer: c:\virus.exe.
